TEROR JE NA DELU PROTEKLIH MESECI, STVARAJU ATMOSFERU LINČA! Stanković i Antić u studiju Kurira o trenutnoj situaciji: ZA BLOKADE U NJUJORKU 15 GODINA ROBIJE
Srbija je zarobljena u krizi koja odavno više nije samo politička. To je kriza identiteta, vrednosti i morala.
Dok se u susedstvu obeležavaju godišnjice zločina kao nacionalne svetkovine, dok protesti u našim gradovima traju mesecima bez jasnog epiloga - postavlja se pitanje: ima li Srbija izlaz iz ovog začaranog kruga?
Situaciju u kojoj se nalazi Srbija analizirali su gosti nedeljnog specijala "Pulsa Srbije" koju vodi Kruna Una Mitrović , prof. dr Dejan Vuk Stanković, ministar obrazovanja i prof. dr Čedomir Antić, istoričar.
Antić je izneo analizu kakvu sliku Srbija šalje sebi, ali i svetu, povodom mlakih reakcija na provokacije:
- Srbija je u specifičnom položaju. Mi smo 35 godina pod strašnim pritiscima, imali smo period ubrzane tranzicije, nakon čega je usledio period stabilizacije, a onda se u nekoliko navrata menjala vlast u Srbiji. Onda se pojavila vlast koja nije bila demokratska kao prethodne, ali je ostvarila određenu stabilnost i uspela je, bez neke represije, da marginalizuje opoziciju. To ne znači da je narod zadovoljan. Tokom poslednjih pet godina stvari kulminiraju, ali na loš način. Umesto da se razvijaju opozicione stranke, pa one dobijaju novac od države, one su naprotiv sa svih strana rascepane delima i ambicijama njihovih rukovodioca.
Stanković je pričao o jedinom načinu da se legitimno promeni vlast:
- Ako smo neko pravilo demokratije do kraja usvojili, to je da se vlast menja mirnim putem, odnosno izborima, koliko god ta tranzicija bila bolne za one koji su vlast imali. Jednostavno, sa vlasti se silazi kada vidite da imate manje glasova od konkurencije. Bilo bi dobro da se čestita posle izbore. Setite se prve pobede Donalda Trampa, ta kampanja je bila jedna od najprljavijih, a prvi ko je njemu čestitao, jeste upravo protiv kandidat, Hilari Klinton. Trebalo bi da usvajamo te dobre običaje demokratije, takvi simbolički gestovi smanjuju tenzije. Tada je u Americi bilo podeljeno društvo, takvo je verovatno i dan danas, ali živi u razlikama. Mi od takvih naroda možemo nešto i da naučimo. Danas smo skliznuli u to da imamo grupu građana koji se zovu zborovi, pa idu od kuće do kuće javnih funkcionera i bave se stvaranjem atmosfere linča.
Stanković se osvrnuo na ideje blokadera, pa je to okarakterisao kao teror:
- Teror je na delu proteklih nedelja i meseci. To ne pričam zbog sebe, nego zbog principa, tako nešto ne sme da bude dopušteno u našoj zemlji. Naznaka toga je bio suzavac u parlamentu.
Antić se osvrnuo na probleme u državi, pa istakao:
- Ja tu vidim veći problem od samo političkog jer smo mi za 35 godina više puta promenili vlast. Mislim da mnogo lošije stoji univerzitet kada je reč o toleranciji i ustanovama, nego što stoji država. Sudstvo je ovde nekada bilo partijsko, a sada nema šanse da dobijete neki proces ukoliko niste ušli u levak koji njih zanima, dakle da javnost traži ili da njima to odgovara.
Stanković je odgonetnuo kako bi se u Njujorku ophodili prema blokadi saobraćajnica:
- Prošle godine u Americi, zbog rata u Gazi, studenti su pokušali da blokiraju kampus. Dekan i služba bezbednosti fakulteta su pozvali policiju koja je uhapsila sve učesnike, suspendovana je bila godina dok se stanje nije dovelo u red. Dakle, to je Amerika, tamo policija postavlja veoma jasnu kordinaciju između slobode i zakona. Ono što je po zakonu zabranjeno ne narušava vašu slobodu, već čuva jednake slobode svih. Isto važi i za narušavanje i naoružavanje javnog reda i mira kada pokušate da blokirate glavne saobraćajnice. Negde sam pročitao da blokada u državi Njujork može da vas pošalje 15 godina u zatvor. U Velikoj Britaniji, ako pomislite na Vajber grupi da blokirate aerodrom, tzv. ekološki aktivisti su bili pohapšeni i poslati pred sud. Britanija i SAD su uzorne zemlje demokratije za Evropu, tamo se zna kako funkcioniše sklad. Ovde se, da ne bi dobili negativan imidž, toleriše previše blokaderima, oni sto shvate kao slabost.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs
PRIZOR IZ NOVOG SADA: